Osećanje ljubavi i osećanje zaljubljenosti se najviše međusobno razlikuju po tome šta mi to u stvari volimo. U ljubavi volimo drugu osobu onakvom kakva jeste u stvarnosti, kakvom je poznajemo, a zaljubljujemo se u osobu koju ne poznajemo dovoljno, koju smo možda prvi put videli.

Ali, iako ne poznajemo dovoljno osobu u koju smo se zaljubili, nikako nije slučajno da smo baš nju izabrali. Zaljubljujemo se samo u one ljude, muškarce i žene, koji u dovoljnoj meri sliče našoj predstavi o idealnom ili pravom partneru.

Kada registrujemo da postoji dovoljno velika sličnost u nekim aspektima, mi nesvesno počinjemo da verujemo da i u drugim aspektima ta osoba odgovara onome što tražimo u ljubavi. Iz tog razloga kažemo da je zaljubljenost zasnovana na nesvesnoj projekciji takve predstave na drugu osobu, piše "Politika".

Posledica je da mi više ne vidimo drugoga onakvog kakav jeste u stvarnosti, već ga idealizujući "vidimo" kako se potpuno uklapa u našu predstavu o pravom partneru. Doživljavamo da smo pronašli upravo onakvu osobu kakvu smo i tražili. Zato nam ta osoba postaje tako dragocena i zato osećamo da ako nju izgubimo, da nikada više nećemo moći pronaći nekoga ko će nam u tolikoj meri odgovarati. Zato se u zaljubljenosti tako grčevito držimo osobe u koju smo se zaljubili.

Zaljubljivanje nije univerzalno osećanje: da bi neko uopšte mogao da se zaljubi mora imati izgrađenu predstavu o pravom ili idealnom partneru. Dobar način da se odredi sadržaj nečije predstave o pravom partneru jeste da se taj neko priseti tri osobe u koje je bio zaljubljen ili zaljubljena, a zatim da sebi postavi pitanje: Koje su sve njihove zajedničke osobine? U onome što im je svima zajedničko možemo nazreti nečiju predstavu o pravom partneru.

Nije slučajno zašto neko kod drugoga traži ili veoma ceni upravo neke određene osobine. Sadržaj ove predstave puno govori o osobi koja je ima. Iako ljudi traže i zaljubljuju se u veoma različite partnere, uvek postoji sistem. Neko u partneru traži nekoga sa kim će ostvariti isti takav odnos kakav je nekada imao, a neko traži odnos kojeg nikada nije imao, o kojem je samo maštao.

Nekada se ljudi zaljubljuju u ono što bi želeli da budu, ali što misle da nisu: mladić koji misli da nije lep zaljubljuje se u veoma lepe devojke; devojku nižeg rasta privlače visoki i krupni muškarci. Fascinacija pametnim ili duhovitim osobama može značiti da fascinirani samom sebi ne pripisuje ove kvalitete.

Kada osvestimo i razumemo razloge zbog kojih se opredeljujemo za određeni tip partnera, pravimo korak u emocionalnom sazrevanju. A istraživanje razloga nas može voditi ka sasvim neočekivanom.

(MONDO)